ИСТОРИЈАТ КАЈАКА

Прапочеци кајака

Где год је постојала вода постојали су и чамци. Углавном су били у облику кануа или кајака. Величина им се кретала од 3 метра до преко 30 метара дужине. Кануи су грађени од брвана, коже животиња или коре дрвета и коришћени су за транспорт, трговину или рат.

Дизајн кануа варирао је у зависности од тога где је направљен и у коју сврху је коришћен. Постојали су отворени кануи и издубљени у дрвету ратни кануи. Кајаци су грађени тако да ледена арктичка вода не уђе у чамац. Прављени су тако што је животињска кожа развлачена преко дрвеног оквира и углавном су могли да превозе по једног човека.

Кајак највероватније потиче са Гренланда где су га користили Ескими, док је кану коришћен у целом свету. На Ескимском језику реч кајак значи човек чамац (ки-ак). Кајак је коришћен у северном делу света, Северна Америка, Сибир и Гренланд. Био је идеалан за индивидуални транспорт и углавном је коришћен за лов и риболов. Кану се користио у много већој размери,користила су га домородачка америчка племенаи Полинежани. Коришћен је у разне сврхе. Углавном је коришћен за транспорт, трговину и ратове.

Први спортски кајак

Шкотски правник и пустолов Џон Мекгрегор направио је у 19. веку први спортски кајак по узору на пловила која су користили Ескими, и управо се он сматра оцем данашњег кајакаштва. Мекгрегор је 1866. године основао први кану клуб, а убрзо је организовао и прво званично такмичење.Свој први кајак назвао је Роб Рој, по јунаку истоиманог романа Волтера Скота. То име се користило годинама касније за све чамце тог облика и сврхе, како у Европи тако и у Америци.

Прва кајакашка регата одржана је 1867. године на Тензи и организовао ју је Кану клуб из Лондона. Године 1875. краљица Викторија је издала одобрење да се поменути клуб може назвати Краљевски кану клуб. До 1890. кајак је био популаран широм Европе.

Од Лондона до данашњих дана кајак је доживео драстичне технолошке промене али је суштина остала иста. То је узан, лаган чамац, који се помоћу весла покреће искључиво људском снагом. Првосаграђени кајак био је дуг 457 цм и широк 76 цм, по димензијама врло сличан данашњим дивљеводашким кајацима. Такав један кајак, конзервиран, чува се у Краљевском кану клубу Енглеској.

Кану спринт

Кану спринт је назив за трке у кануу и кајаку на мирним водама. Категорије варијају од броја такмичара, дужине стазе и врсте чамца. Чамац може бити кајак и то:К1, тј. једносед, К2 -двосед, К4-четворосед, или кану и тоЦ-једноклек,Ц2-двоклек и Ц4-четвороклек. Дужину стазе одредила је Интернационална Кану Федерација (ICF), тако да она износи 200м,500м и 1000 метара. Трке се одвијају у једном смеру и сваки чамац има своју стазу. Дуге маратон стазе су на 5000 метара са окретом око бове.

ICF правила одређују дужину и тежину чамца. К мора бити дуг 520 цм и да има најмање 12 кг, када је у питању спринт или 8 кг за маратон.

Олимпијска историја кајака и кануа

Кајак се окреће помоћу крме, којом управља кајакаш тако што помера палицу која му се налази између стопала. Кану нема крму и правац се држи искључиво веслом.

Историја кануа и кајака као олимпијског спорта креће се у распону од једног века. Од првих Олимпијских игара 1924. на којима се појављује, дисциплине у кануу и кајаку се масовно развијају. Кајак се од промотивног догађаја на првим Олимпијским играма развио на 16 олимпијских дисциплина које се и данас развијају.

Кану спринт се појавио на VIII Олимпијским играма у Паризу 1924. годинекао демонстрациони спорт. постао је Олимпијски спорт од игра у Берлину 1936. године. жене су прихваћене на Играма од 1948. године

Године 1934. на 33 састанку Интернационалног Олимпијског Комитета одржаном у мају у атини одлучено је да се кајак уврсти у олимпијску дисциплину.

Године 1947. на 41. састанку Интернационалног Олимпијског Комитета одлучено је да жене уђу на Олимпијаду у Лондону 1948. године

Августа 2009. године на састанку у Берлину Извршни одбор Интернационалног Олимпијског Комитета одобрио је захтев Интернационалне Кану Федерације (ICF) да се замени Ц2 на 500 метара мушкарци са К2 на 200 метара жене. Такође су трке за мушкарце на 500 метара замењене за трке на 200 метара.

Године 2017. Извршни одбор Интернационалног Олимпијског Комитета одлучио је да смањи број мушких трка са осам на шест да би увео две нове женске трке.